Znam da niko od nas nema toliko vremena da čita ono što piše na etiketama proizvoda i da razmišlja o tome kolko su sve te stvari štetne za naš organizam, ali s obzirom na to koliko te namirnice mogu da ugroze naše zdravlje, definitivno treba da obratimo pažnju!
Malo sam istraživala i našla neke proizvode za koje je naučno dokazano da su štetni, najčešće zbog hemikalija sa kojim se prave.
Suvomesnati proizvodi
To su parizeri, kobasice, viršle, šunke i ostale stvari koje kupujemo za doručak i bezbrižno klopamo.
Prva loša stvar je što se ove prerađevine prave od mesa koje uopšte nije ni ukusno (kosti, hrskavica, masnoća, itd.), pa mu se dodaju voda, mnogo soli i aditivi, da bi dobilo ukus.
Druga loša stvar je što se ovim proizvodima dodaju hemikalije (preciznije - natrijum nitrit) da bi meso dobilo crvenu boju i izgledalo sveže. Inače, dozvoljeno je da parizeri i šunke imaju do neverovatnih 70% vode! (a moja mama, koja se bavi kvalitetom hrane, kaže da u toku cele svoje karijere nije srela nijedan proizvod koji je imao manje)
To u stvari znači da mesne prerađevine imaju prvo vode, pa soli, pa aditiva i hemikalija i na kraju vrlo malo pravog mesa u sebi.
Svetski fond za istraživanje raka je poručio da su mesne prerađevine previše opasne za zdravlje ljudi i da treba da se prekine sa konzumacijom istih! (evo, da ne mislite da izmišljam, pročitajte sami http://institutefornaturalhealing.com/2012/04/processed-meats-declared-too-dangerous-for-human-consumption/)
Konzervirana hrana
Večina ovih namirnica ima sastojak koji se zove bisfenol-a (BPA) i koristi se kao zaštitna obloga u konzervama. Takođe se koristi i za očvršćavanje plastike, odnosno za flaše i posude od plastike.
BPA se u organizmu ponaša kao estrogen (hormon) i remeti balanas hormona u organizmu. Utiče na neplodnost kod žena, probleme sa potencijom kod muškaraca, bolesti jetre i srca, dijabetes, poremećaj metabolizma, itd... Posebno je opasna za malu decu. Danska je prva zemlja koja je 2010. zabranila upotrebu ove supstance kod hrane za decu do 3 godine. Fabrike su počele da pakuju svoje proizvode u tegle ili da koriste neke druge aditive koji ne štete.
Umesto da kupite paradajz u konzervi, kupite onaj u tetrapaku. Izbegavajte da koristite flaše od plastike koje su dugo stajale na suncu. Obratite pažnju :)
Voće i povrće van sezone
Ove namirnice sadrže pesticida toliko da mogu da ubiju konja.
Najviše ih ima u jabukama, paprikama, krompiru, grožđu, jagodama, kruškama, nektarinama. Sećam se slike koja je kružila Internetu, deklaracija paprike na kojoj piše "kora nije jestiva" (šta jeste majku mu??). Zato treba izbegavati "veštačko" voće i povrće, odnosno treba ga jesti kad mu je i vreme, jer i nije realno jesti papriku u februaru. Pogotovo zato što se pesticidi ne mogu oprati iz povrća i voća.
Voće i povrće za koje je manje verovatno da će imati hemikalije u sebi su: luk, kupus, grašak, banane, kivi, brokoli.
Malo sam istraživala i našla neke proizvode za koje je naučno dokazano da su štetni, najčešće zbog hemikalija sa kojim se prave.
Suvomesnati proizvodi
To su parizeri, kobasice, viršle, šunke i ostale stvari koje kupujemo za doručak i bezbrižno klopamo.
Prva loša stvar je što se ove prerađevine prave od mesa koje uopšte nije ni ukusno (kosti, hrskavica, masnoća, itd.), pa mu se dodaju voda, mnogo soli i aditivi, da bi dobilo ukus.
Druga loša stvar je što se ovim proizvodima dodaju hemikalije (preciznije - natrijum nitrit) da bi meso dobilo crvenu boju i izgledalo sveže. Inače, dozvoljeno je da parizeri i šunke imaju do neverovatnih 70% vode! (a moja mama, koja se bavi kvalitetom hrane, kaže da u toku cele svoje karijere nije srela nijedan proizvod koji je imao manje)
To u stvari znači da mesne prerađevine imaju prvo vode, pa soli, pa aditiva i hemikalija i na kraju vrlo malo pravog mesa u sebi.
Svetski fond za istraživanje raka je poručio da su mesne prerađevine previše opasne za zdravlje ljudi i da treba da se prekine sa konzumacijom istih! (evo, da ne mislite da izmišljam, pročitajte sami http://institutefornaturalhealing.com/2012/04/processed-meats-declared-too-dangerous-for-human-consumption/)
Ja sam ove proizvode potpuno izbacila iz svoje ishrane, i to ne zato što sam znala sve ovo, već zato što mi se smučilo kako grozno izgledaju i mirišu i počeli su da mi se gade.
Umesto toga, za doručak jedem najčešće žitarice sa mlekom. Verujem da ima onih koji ne vole da to jedu ali ima puno alternativa, samo treba biti malo kreativan :)
Konzervirana hrana
Večina ovih namirnica ima sastojak koji se zove bisfenol-a (BPA) i koristi se kao zaštitna obloga u konzervama. Takođe se koristi i za očvršćavanje plastike, odnosno za flaše i posude od plastike.
BPA se u organizmu ponaša kao estrogen (hormon) i remeti balanas hormona u organizmu. Utiče na neplodnost kod žena, probleme sa potencijom kod muškaraca, bolesti jetre i srca, dijabetes, poremećaj metabolizma, itd... Posebno je opasna za malu decu. Danska je prva zemlja koja je 2010. zabranila upotrebu ove supstance kod hrane za decu do 3 godine. Fabrike su počele da pakuju svoje proizvode u tegle ili da koriste neke druge aditive koji ne štete.
Umesto da kupite paradajz u konzervi, kupite onaj u tetrapaku. Izbegavajte da koristite flaše od plastike koje su dugo stajale na suncu. Obratite pažnju :)
Voće i povrće van sezone
Ove namirnice sadrže pesticida toliko da mogu da ubiju konja.
Najviše ih ima u jabukama, paprikama, krompiru, grožđu, jagodama, kruškama, nektarinama. Sećam se slike koja je kružila Internetu, deklaracija paprike na kojoj piše "kora nije jestiva" (šta jeste majku mu??). Zato treba izbegavati "veštačko" voće i povrće, odnosno treba ga jesti kad mu je i vreme, jer i nije realno jesti papriku u februaru. Pogotovo zato što se pesticidi ne mogu oprati iz povrća i voća.
 |
| Jeste, sigurno je prirodno da budu i žuta i crvena i zelena a napolju veje sneg. |
Voće i povrće za koje je manje verovatno da će imati hemikalije u sebi su: luk, kupus, grašak, banane, kivi, brokoli.
0 komentara:
Post a Comment
Komentar ovde :)